Matija Beckovic je - rastumacen krajnje srodnim Hajdegerom - ontolosku cistotu iznova spasonosno vaspostavio u ultramodernoj, iako arhaicnoj, poet- skoj transpoziciji. (...) Ono sto je Hajdeger muko- trpno detektovao i prizeljkivao kao jedinu nadu u obnovu budnosti, doJadja se u Beckovicevom rovac- kom ciklusu: mi prisustvujemo takvom bivstvenom smestanju u gestu verbalnog obracanja koji sustin- ski iz sebe radja ontoloski smisaoni jezik, a to je, po Hajdegeru, naprosto prapoezijo. Zeljko SIMIC