Uzimajuci za sagovornike pisce razlicitih generacija, od onih rodjenih dvadesetih godina proslog veka do onih rodjenih sezdesetih godina tog veka, Zoran Hr. Radisavljevic citaocu pruza priliku da izbliza vidi evoluciju srpske knjizevnosti, a posebno, razlicite poglede na njenu ulogu. Dok pisci starijih generacija knjizevnost vide u njenim cvrscim vezama sa svim aspektima jednog vremena, cini se da su pisci mladjih narastaja, mozda i svesni opasnosti koje nosi svaki angazman, naklonjeniji ispitivanju izrazajnih mogucnosti i bekstvu od one tematike koja bi knjizevno delo cvrsce vezivala za jedno vreme. Ali, ovi razgovori, najcesce pokazuju da su srpski pisci naseg vremena svesni svoje odgovornosti, oni sasvim otvoreno govore o problemima, i knjizevnosti i drustva. Jos jednom se potvrdjuje ono sto smo, manje-vise, znali: sto znacajniji umetnicki opus - to dublje sagledavanje, to izrazenija sloboda u osvetljavanju drustvene i kulturne tematike. Citalac Radisavljeviceve knjige naci ce se u jedinstvenoj situaciji - moci ce da vodi jedan produzeni dijalog sa istaknutim savremenicima. A to znaci da je Radisavljevic, uz pomoc svojih sagovornika i njihovih pogleda, pronasao put za prevazilazenje efemernosti dejstva svakog novinskog teksta, pa i intervjua. Sabrani u ovoj knjizi, njegovi intervuji ce trajati.