Maksimilijan Erenrajh-Ostojic rodjen je u Travniku, 15. marta 1921. godine, od oca Jozefa Erenrajha (iz Beca) i majke Ljubice Ostojic (iz Mostara). Tokom ratnih godina radio je u pivari Vajfert, a potom u Navipu i Jugometalu. Zavrsio je Pravni fakultet. Kao novinar, zaposlen u Dugi, a od 1955. godine u Ninu, dok nije penzionisan. Prevodio je pripovetke iz svetske knjizevnosti, a preveo je i romane Starac i more Ernesta Hemingveja i Djavo u telu Remona Radigea. Eseje i kritiku je pisao pod pseudonimom Karlo Ostojic. Osim u Ninu, objavljivani su u beogradskom Delu, sarajevskom Izrazu i Odjeku, kao i u novosadskom Letopisu Matice srpske. Autor je knjiga: Izmedju stvari i nistavila (Prosveta, Beograd, 1962), Prevazilazenje apsurda kod Iva Andrica (Svjetlost, Sarajevo, 1965), U trazenju smisla (Bagdala, Krusevac, 1967) i romana Poslednji sabat (Slobodan Masic, Beograd, 1992). Ovaj izvanredni roman Maksa Erenrajha, sastavljen od niza isprepletenih povesti, docarava nam iz licnog i autobiografskog ugla potresne drame u zivotu Beograda pod nemackom okupacijom. U poodmaklim godinama, Erenrajh se predaje, posle svog prvog romana Poslednji sabat, i nadovezujuci se na njega, bilansiranju jednog senzibilnog trajanja, obogacenog neuporedivim zivotnim uvidima i moralnim iskusenjima, kao i artikulisanju opstanka na linijama koje dele nesuvislost i smisao, zlo i dobro, srecu i nesrecu. Roman cemo citati sa izuzetnom radoznaloscu, prepoznajuci u njemu uvek nesto i iz sopstvenog zivota. Kako god bilo, ova oskudna vremena bice, zahvaljujuci njemu, manje oskudna po duhu i razumevanju.