U punom su skladu, i u mnogostrukoj su saglasnosti, Pavloviceve knjige stihova, njegova esejisticka zalaganja za moderni pesnicki duh, antologicarski rad kojim je naglaseno postojanje kontinuiteta u nasoj poeziji i potencirana neophodnost kontinuiteta, takodje istrazivacki izleti u prostore putopisnih, proznih i dramskih oblika (...) Pavloviceve putopise - koji su susreti, naglaseno individualno intoniraii, s razlicitim civilnzacijama, kulturama, iskustvima, merndijanima i razdobljima - odlikuju poetske dimenzije, esejisticki slojevi, sklad naracnje s faktografijom i metafizicke dubnne. Literarne simbioze dozivljaja, dokumenata i promisljanja dobnjaju, u svim nutopisnim tskstovnma. svojstva nadvremenih vertikala univerzalnih simbola.